Podaci predstavljaju srž naučnog istraživanja i zato je bezbednost podataka od najveće važnosti. Gubitak podataka može biti snažan udarac na istraživanje, a njihovo vraćanje je sporo, skupo i nekada - nemoguće. Uzroci gubitaka podataka mogu biti su razni, a kao najčešći se navode kvarovi na hard diskovima, ljudska greška, kvar softvera i prirodne nepogode.
Za uspešnu strategiju upravljanja podacima preporučljivo je održavati i praviti rezervne kopije (eng. backup). Neke od smernica za uspešnu backup strategiju su sledeće:
- ko je odgovoran za backup: odrediti odgovornu osobu za redovno održavanje i pravljenje kopija podataka;
- 3-2-1 pravilo: stručnjaci za bezbednost podataka navode da je dobra praksa praviti tri kopije podataka na najmanje dva različita uređaja, od kojih je jedan izvan prostora u kojem se generišu podaci (npr. verzija pohranjen na nekoj klaud platformi ili mrežnom serveru);
- raspored vršenja backup-a: backup je dobro vršiti redovno, po unapred utvrđenom rasporedu;
- koji podaci se čuvaju: da li praviti kopije svih podataka (eng. full backup) ili samo onih koji su promenjeni (eng. incremental backup)?;
- pratiti verzije: ovo je posebno važno kod čuvanja podataka na više uređaja. Više o verzijama je napisano u prethodnom delu.
Backup strategija bi trebala da se unese u Plan za upravljanje podacima (DMP). Na taj način će i zvanično postati jasna svim učesnicima u istraživanju, kao i finansijerima projekta.