GDPR (eng. General Data Protection Regulation) je najstrožiji zakon (opšta uredba) o privatnosti i zaštiti podataka na svetu.
Uredba je usvojena 2016. godine, a stupila je na snagu 25. maja 2018. godine. Jurisdikcija GDPR-a obuhvata zemlje Evropske unije EU, kao i Evropsku ekonomsku oblast EEA (eng. European Economic Area), što ne obuhvata Republiku Srbiju. Međutim, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ZZPL u Republici Srbiji je u velikoj meri usklađen sa GDPR-om. Takođe, ako u istraživanjima učestvuju građani EU ili EEA npr. kao ispitanici u anketnom istraživanju, onda je GDPR primenjiv na osnovu postulata vanteritorijalne jurisdikcije.
Ako su podaci rezultat saradnje istraživača iz više zemalja, najčešće se Ugovorom uređuje kome podaci pripadaju i o tome najčešće postoji preporuka finasijera istraživanja, pa se i primenjuje odgovarajuća jurisdikcija. Zato je važno da i istraživači u Srbiji budu upoznati sa odredbama GDPR-a.
Izuzeci u GDPR-u i nauka
Obzirom da je GDPR veoma strog u pogledu prikupljanja, analize i deljenja podataka, pa se dešava da je u suprotnosti sa ciljevima naučne studije. Iz tog razloga treba obratiti pažnju na izuzetke, jer je na više mesta u GDPR-u navedeno naučno istraživanje kao jedan od izuzetaka. Na primer, član 5(1)(b) ograničava korišćenje podataka isključivo u svrhu za koju su podaci na prvom mestu i prikupljeni, što je u suprotnosti sa principima otvorene nauke i motivima za deljenje podataka. Zbog toga je uveden izuzetak u članu 5(1)(b) od ovog ograničenja koji se odnosi na analizu od javnog značaja, naučna ili istorijska istraživanja i statističku analizu. Ovo je važan izuzetak jer u protivnom deljenje podataka koje samo po sebi ima za cilj ponovnu upotrebu sa istom ili novom svrhom ne bi bilo moguće.
Lični podaci
Važno je napomenuti da su lični podaci, pored očiglednih kao što su na primer matični broj osobe, i oni podaci koji posredno mogu da otkriju identit žive osobe. Npr. adresa kućnog ljubimca je i adresa vlasnika, pa može da otkrije identitet osobe i smatra se ličnim podatkom, dok vrsta životinje koja je kućni ljubimac ne može. Potrebno je primetiti da u potpunosti anonimizirani podaci iz kojih se ne može otkriti identitet žive osobe, ne potpadaju pod jurisdikciju GDPR-a tj. GDPR u tim slučajevima nije primenljiv. O anonimizaciji i pseudoanonimizaciji pogledati članak Poverljivost podataka, a za detalje i primere ličnih podataka i onih koji to nisu, pogledati članak What is personal data.
O tome kako GDPR utiče na naučna istraživanja, a samim tim i na otvaranje podataka dato je u dokumentu Evropskog parlamenta How the General Data Protection Regulation changes the rules for scientific research iz 2019. godine (ISBN: 978-92-846-5045-3).
Kako uskladiti podatke sa GDPR-om?
Pitanje koje istraživači sebi treba da postave prilikom deljenja podataka je da li smeju da dele podatke tj. da li oni sadrže podatke o ličnosti. Ako sadrže, onda treba odgovoriti na pitanje da li je moguće uraditi anonimizaciju tj. da li bi takvi podaci bili korisni. Ako ne bi, da li je pseudoanonimizacija moguća. Ako je odgovor ponovo negativan, onda se podaci ne mogu deliti. Kada istraživači nisu sigurni da li smeju ili ne da podele podatke, potrebno je da konsultuju stručnjake u oblasti i bibliotekare, ili da donesu odluku da ih ne dele. Iako podatke nekada jeste, a nekada nije moguće deliti, medapodaci uvek mogu biti dostupni. Savet istraživačima je da uvek dele metapodatke.